HUMANISTA GODINE! STOLAR MILE USREĆIO MNOGE PORODICE: Osvrnite se, možda vaš komšija nema za hleb (KURIR TV) !!

„Niste sami na svetu, osvrnite se oko sebe jer možda vaš komšija nema ni za hleb, a ćuti i skriva svoju muku. Svaka pomoć je nekome dobrodošla, a nekome znači i kad ga samo pitate kako si“, praznična je poruka stolara Mileta građanima Srbije.

Ako ima neko ko još nije čuo za njega, reč je o Miloradu Jurkoviću, humanisti iz sela Rakovac na obroncima Fruške gore kod Beočina, koji je sa svojih 10 prstiju za četiri i po godine napravio i poklonio 1.923 stolice za hranjenje beba. Poklanjajući stolice siromašnim višečlanim porodicama, ali i porodicama s dvojkama i trojkama, Mile je širom Srbije zaticao ljude u velikoj bedi, pa je svoju humanitarnu misiju proširio i na sakupljanje pomoći u lekovima i hrani najugroženijima. Zbog svojih dela pročulo se za njega širom regiona, u Dubaiju su novine na srpskom pisale o njemu, a srpska omladina iz SAD mu je ove godine dodelila nagradu „Humanista godine“. Ali stolar Mile ne bi bio to što jeste da opet nije pokazao koliko ima veliko srce. Odlučio je da ne ide u Njujork na dodelu nagrade, a objašnjava nam i zašto.

Odrekao se puta u SAD

- Trebalo je u Njujorku da provedem 10 dana sa putem, da primim nagradu i da sedam dana razgledam grad. Kad sam izračunao koliko će taj moj boravak da košta, rekao sam da je pametnije da se taj novac da nekom bolesnom detetu za lečenje. Možda će mu baš tih 3.000 dolara spasti život. Njima sam prepustio da odluče kome će te pare uplatiti, jer ja znam za 17 bolesne dece i ne mogu sam da odlučim kome bih ga dao - kaže Mile.

U stolarskoj radionici prepunoj različitih mašina, bušilica i uredno po zidu okačenog alata, Mile nam pokazuje prvu stoličicu na rasklapanje koju je napravio još dok je bio u sedmom razredu osnovne škole. Kasnije je za svoju decu i decu svojih prijatelja pravio stolice za hranjenje, sanke, ljuljaške... A prvu stolicu-hranilicu za bebe javno je ponudio na poklon na Fejsbuku 9. maja 2015, posle čega se, kako sam kaže, stvar otela kontroli.

Ko nema ćuti u bedi

- U početku sam mislio pokloniću jednu-dve, pet stolica, ali sam odjednom dobio 200 poruka i Fejsbuk stranica se srušila. Pričao sam sa suprugom i dogovorili smo se da pravim koliko mogu. Za jednu stolicu od dobrog materijala potrebna su dva sata rada - priča Mile, koji je muzičar i svoju porodicu izdržava od sviranja harmonike po restoranima pošto nikad ni za šta što je napravio u stolarskoj radionici nije hteo da uzme ni dinar.

foto: Kurir

Hranilice za bebe razvozi sam ili sa kumom, pa, kako kaže, natrpaju pun kombi i naprave krug Jagodina-Paraćin-Ćuprija-Niš i razdele stolice. Ono što je viđao na tim putovanjima nateralo je Mileta da pomaže ljudima i na drugi način.

- Dođete negde i vidite da ljudi žive na rubu egzistencije. Koliko god da se trude da nešto ostvare, život ih nekako spreči. Takvi ljudi obično ćute, žive svoj život skromno i ne traže ništa - priča Mile.

On dodaje da je onim što je dosad uradio ispunjen do kraja života.

- Trebalo bi sin da nastavi ovim da se bavi, jer nije muzičar, već ide u školu za dizajn nameštaja i enterijera - nada se Mile i dodaje da njegova supruga Aleksandra daje doprinos pravljenju stolica jer ih ona ukrašava.

Teške muke ZBOG SUSRETA BOLOVAO NEDELJAMA

Sve akcije pomoći koje je pokrenuo na Mileta su ostavile trag. Od jednog susreta u Požarevcu nije mogao da se oporavi nedelju dana, a i sada kada priča o tome, zadrhti mu glas.

- Najpotresniji trenutak bio mi je susret sa devojkom Dijanom Juraj iz Požarevca, koja ima tumor mozga, epilepsiju i oduzetost desne strane tela, što je posledica prve operacije glave. Nije mogla da ostvari pravo na kolica i nije ih imala. Kad sam dogurao kolica do kreveta na kome je sedela, kleknuo pored nje i rekao: „Dijana, evo ti kolica“, ona me je ćutke zagrlila i kao da su me dva noža presekla koliko me je taj zagrljaj dirnuo. Nedelju dana nisam mogao da dođem sebi - kaže Mile.

Deli dalje

JEDINI USLOV ZA POKLON

Stolar Mile kaže da pretežno bira porodice koje su slabijeg materijalnog stanja i koje ne mogu sebi da priušte da kupe hranilice za bebe.

- Poklanjamo im stolice uz jedan jedini uslov, a to je da ih, kada ih njihovo dete preraste, poklone nekome kome trebaju. A ako ne znaju nikoga, da mi jave, jer kod mene je red uvek veliki. Iz jedne stolice je izrasla peta generacija i trenutno je na Novom Beogradu - sa osmehom kaže Mile i napominje da je jedna njegova stolica odneta i u Ameriku.

(Kurir.rs / Slavica Tomčić / Foto:Kurir)